kulturags

Kaži mi, kaži

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al’ ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

Jova Jovanović Zmaj

ПАРИЗ НОЋУ

Три шибице креснух у ноћи
Прву да ти видим лице
Другу да ти видим очи
Последњу да ти видим уста
Онда помрчина да се свега сећам
Док те у наручју своме стежем срећан.

Жак Превер

Poučna pričica, pročitajte je :)

Jednog dana u seljakov bunar upadne magarac. Dok je životinja satima nastojala da izađe,

seljak je pokušavao smisliti način kako da spasi magarca.

Napokon je odlučio da životinju, budući da je već stara, a bunar i onako suv, nije vredno

spašavati. Pozovao je komšije da mu pomognu.

Svi zgrabiše lopate i počeše bacati zemlju u bunar. Nakon nekog vremena seljak pogleda u

bunar. Bio je silno iznenađen prizorom.

Magarac bi svaku lopatu zemlje otresao sa svojih leđa, te je iskoristio kao stepenicu

na koju bi se popeo.

Tako je ubrzo bio vrlo blizu vrha.

Naposletku je jednostavno zakoračio preko ruba bunara i srećno iskočio!

 U životu ćeš morati pretrpiti brojne probleme...

Tajna tvog uspeha sastoji se u tome da svaki problem zbaciš sa svojih leđa i iskoristiš ga kao stepenicu da se popneš korak više....

P.s: Ne omalovazavajte stare i bespomocne, i Vi cete jednog dana ostariti......

Hvala svima koji su procitali :)

Obradio od nepoznatog autora: Goran Stanić

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Goran Stanic on субота, август 13, 2011 у 9:04 по подне

... U okviru "nedelje prijateljstva", svojevremeno, elektronskom poštom, kao sada fb. kružila je za mene jedna veoma interesantna priča, neće mi biti teško da je bar približno prenesem sada ovde,...

Jednom beše jedan dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom nekoliko sledećih meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakog dana  kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, da iz ograde isčupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je  počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Otac je rekao: " Dobro si to uraduio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka udarati  i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti žao, rane ostaju."

Verbalna rana je bolna koliko i fizička. Prijatelji zaista retki dragulji, oni  čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele  tvoju bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.

p.s. Svako onaj koji smatra da je priča vredna neka je prosledi dalje svojim prijateljima.

Sočne usne

Pogledom

Odavno me mame

Pitanje je samo

Kad će otvorenih očiju

Makar u snoviđenju

Sva ta strast

Ljubav možda

U poljupcu

Da osvane.

Učini zlo

Saučesnik

Prljave igre budi

Beztelesnima

Bolesnima

Onima koje to čeka

Oproštaj tražiš

Izvini

Odnesite sve

Što prljavo

Donesti Vi

Pomognite svima

Kojima napraviste zlo

Možda će Vam

Posle toga

Za sve grehe

Oprostiti Bog

Voleo bih imati veštine

da stihove u rimi pišem,

da čitajući ih sa drugima

sa zadovoljstvom uzdišem.

Voleo bih imati veštine

da stihove u rimi pišem,

da sve ono što je na ovom svetu lepo

lepo opišem.

Voleo bih imati veštine

da stihove u rimi pišem,

da sa njima druge

na opšte dobro inspirišem.

Tražim te po liku,

a ne vidim ga,

možda je još uvek tu

u nekom drugom svetlu,

tražim te po imenu,

a ne vidim ga,

možda je još uvek tu

u nekom drugom obliku.

Uzalud preslišavam likove i imena,

vrag bi ga znao?,

možda si još uvek tu

nešto bih ti reko.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.