kulturags

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Goran Stanic on субота, август 13, 2011 у 9:04 по подне

... U okviru "nedelje prijateljstva", svojevremeno, elektronskom poštom, kao sada fb. kružila je za mene jedna veoma interesantna priča, neće mi biti teško da je bar približno prenesem sada ovde,...

Jednom beše jedan dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom nekoliko sledećih meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakog dana  kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, da iz ograde isčupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u stanju da kaže svom ocu da je  počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Otac je rekao: " Dobro si to uraduio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka udarati  i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti žao, rane ostaju."

Verbalna rana je bolna koliko i fizička. Prijatelji zaista retki dragulji, oni  čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele  tvoju bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.

p.s. Svako onaj koji smatra da je priča vredna neka je prosledi dalje svojim prijateljima.